Драгиша Калезић је рођен 30. априла 1938. године у селу Бријестову код Даниловграда. Основно школовање (четири разреда) окончао је у самом месту рођења, а нижу гимназију у Даниловграду. Три разреда тадашње више гимназије отаљао је приватно у Титограду (Подгорици), будући да родитељи нису могли да му обезбеде даље регуларно школовање, јер је то подразумевало финансијске издатке којима они нису могли да одговоре, као једна од најсиромашнијих породица у подручју.
По завршетку седмог разреда, Д. К. се, стицајем околности, отиснуо у Босну (Вареш), у печелбу, тамо где је нестварност обично стварнија од стварности. Обављао је разне физичке и полуфизичке послове у Железничком грађевинском предузе ћу, а уз то и паралелно с тим окончао је осми разред и матуру приватно, овог пута у Сарајеву. Светску књижевност са теоријом књижевности студирао је у Београду код проф, Војислава Ђурића, те проф. Рашка Димитријевића, др Николе Милошевића, др Ива Тартаље и још неких повремених и угледних предавача. Књижевним радом почео је да се бави као студент. Објављивао је понешто у „Стварању“ (титоградском, а касније подгоричком часопису) и у београдским листовима „Студенту“ и „Четвртом јулу“. Први запажени рукопис објављује у универзитетском месечнику „Видици“, подужи есеј под насловом „Парадокс о самоубици“. У „Видицима“, некад веома вредном универзитетском часопису, кроз који се калио добар део српске књижевне елите друге половине 20. века, Драгиша Калезић ће провести око четири године у својству уредника за есејистику, од 1965. до 1969. године.
Године 1971. примљен је у Удружење књижевника Србије.
Д. К. живи у Земуну, ивичним животом.
Написао је:
ЕДЕНСКИ ВРТ ЛАЖИ (есеји), Дом омладине
(Београд), 1973.год; КУД „Диоген“, Сурчин (Београд), 2008, друго издање.
ЈОШ САМ ОВДЕ (роман), „Рад“, Београд, 1990. године; „Обод“, Цетиње, друго издање, едиција Роман у Црној Гори; „Албатрос плус“, Београд, 2009, треће издање.
ТОЛСТОЈ И ГУШТЕР (приповетке) СКЗ,
Београд, 1996. године;
ПРОЛАЗНИ ДОМ (роман) ИП „Филип Вишњић“,
Београд, 1997. (роман), Нолит, Београд, 2009.
СВОЈСТВА МОЋИ (есеји), КУД „Диоген“,
Сурчин (Београд), 2004. године;
БЕЗДАНИЦА (роман) КУД „Диоген“,
Сурчин (Београд), 2004. године;
ЛјУДИ, СЕНКЕ (приповетке),
„Панорама“, Београд, 2005. године;
АДРЕСА БЕШЕ МОЈА (роман),
ИП „Филип Вишњић“, Београд, 2007. године;
ГРАДИТЕЛј (приповетке), КУД „Диоген“,
Сурчин (Београд), 2008. год;
ЈОШ САМ ОВДЕ (књига друга, записи),
ИП „Албатрос плус“, Београд, 2009. године;
ГРОБАР, ФЕОФАН И ЈОШ ПОНЕКО (роман), „Нолит“, Београд, 2009.
ДАН И НЕШТО ОД НОЋИ (роман)
ИП „Албатрос плус“, Београд, 2010. године.
ЈАМА БЕЗ ДНА (роман),
ИП „Албатрос плус“, Београд, 2012. год.
СТОПАЛА (приповетке),
ИП „Орион / арт“, Београд, 2012. године.
С КРАЈА КА ПОЧЕТКУ (записи),
ИП „Орион / арт“, 2013. године.
ПРИПОВЕТКЕ, КУД „Диоген“, Сурчин (Београд), 2017. године;
АРХИВАР (приповетке), КУД „Диоген“,
Сурчин (Београд), 2018.
ГАЛЕРИЈА КИРКА (роман), КУД „Диоген“,
Сурчин (Београд), 2019.
У поводу стогодишњице оснивања Нобелове награде приредио је, у сарадњи са Зораном Перишићем и Душаном Батиницом, Беседе нобеловаца (избор из свечаних говора добитника Нобелове награде за књижевност), КУД „Диоген“ Сурчин (Београд) 2001. године.
Књижевне награде: „Милош Црњански“, „Милутин Ускоковић“, „Светозар Ћоровић“ и „Данко Поповић.“
Зборник о књижевном раду Драгише Калезића, под насловом САН О ДРУГОЈ ОБАЛИ , приредио је др. Марко Недић, (ИП „Орион / арт“, Београд. 2016.).
Гости на сајту:
Лујза Рајнер: “ЖЕНЕ У СЕЛУ”
(Утисци једне енглескиње о животу у Југославији за време Немачке окупације)
Превела: Весна Сајчић.
Приређивач: Драгослав Симић.
Издавачи: Војислав и Бранислав Јаношевић 1986.
Војислав Јаношевић: “ПОЗОРИШТА СРБИЈЕ” (Монографија о 96 представа 1974-1979.)
Издавач: Дом културе “Студентски град” 1981.
Телефон: 061 3161244 063 250714
Електронска пошта: vojislavjanosevic@icloud.com